Имиграција и емиграција странаца, 2023.

У периоду 2013–2023. у Републику Србију је имигрирало 137 799 страних држављана, док је у истом периоду из земље емигрирало 57 068 странаца. Остварен је позитиван миграциони салдо страних држављана од 80 731 лица. Посматрано према полу, у периоду 2013–2023, мушкарци су чинили 66,3% укупног броја странаца који су имигрирали, док је удео жена износио 33,7%. Међу странцима који су, у истом периоду, емигрирали из Републике Србије учешће мушкараца износило је 73,1%, а жена 26,9%.

Број странаца који су имигрирали у Републику Србију у 2023. години износи 41 273, а број странаца који су емигрирали износи 15 443. Резултат ових миграторних кретања је позитиван миграциони салдо страних држављана који је износио 25 830 лица. Највећи део позитивног миграционог салда остварен је у Београдском региону (14 322 лица), који је у укупном миграционом салду странаца учествовао са 55,4%. Истовремено, једино је Регион Јужне и Источне Србије забележио негативан миграциони салдо у износу од -246 лица. 

Методолошка објашњења

Миграциони токови се односе на број миграната који у дату земљу долазе или је напуштају током одређеног временског периода, обично једне календарске године. Миграциони токови подразумевају две компоненте: имиграцију и емиграцију.

Према Регулативи 862/2007 Европског парламента и Већа, од 11. јула 2007. године, имиграција представља чин којим особа утврђује своје уобичајено боравиште, за период који траје или се очекује да ће трајати најмање 12 месеци, а претходно је имала уобичајено боравиште у другој држави чланици или у трећој земљи. Према Закону о управљању миграцијама („Службени гласник РС”, бр. 107/2012), имиграција представља спољну миграцију у Републику Србију која траје или се очекује да ће трајати дуже од 12 месеци. Према одредбама истог Закона, емиграција представља спољну миграцију из Републике Србије која траје или се очекује да ће трајати дуже од 12 месеци.

Контингент имиграције страних држављана у Републику Србију у једној календарској години чине лица која су остварила право на привремени боравак у трајању од најмање годину дана; лица која су остварила право на привремени боравак у трајању краћем од године, али која, након поновних продужења, имају континуирано трајање боравка од најмање годину дана; лица којима је одобрено стално настањење.

Контингент емиграције страних држављана из Републике Србије, у једној календарској години, чине лица којима је престало важење дозволе за привремени боравак у претходно континуираном трајању дужем од једне године.

Миграциони салдо је разлика између броја имиграната и броја емиграната у току посматране године на одређеној територији, при чему се имигрантима и емигрантима сматрају лица која мењају уобичајено место становања на период од најмање 12 месеци, у складу са међународним статистичким препорукама. Позитиван миграциони салдо указује на већи број имиграната од емиграната, док негативан миграциони салдо указује на већи број емиграната од имиграната.

Странац или страни држављанин је лице које нема држављанство Републике Србије, односно лице које не поседује држављанство државе у којој борави према важећем закону. 

Републички завод за статистику од 1998. године не располаже подацима за АП Косово и Метохија, тако да они нису садржани у обухвату података за Републику Србију (укупно).