Витални догађаји, 2024.

Стопа природног прираштаја у Републици Србији износи -5,7‰ (повећана је негативна вредност за 0,3‰ у односу на вредност из 2023. године). У Београдском региону је, као и у 2023. години, забележена најнижа негативна вредност стопе природног прираштаја (-2,5‰), док је највиша негативна вредност стопе природног прираштаја забележена у Региону Јужне и Источне Србије (-8,1‰).

Од укупног броја градова/општина у Републици Србији, стопа природног прираштаја у 2024. години позитивна је у шест општина: Тутин (7,3‰), Нови Пазар (6,5‰), Сјеница (1,0‰), Звездара (0,5‰), Нови Сад (0,5‰) и Пантелеј (0,3‰), што је за две општине мање у односу на претходну годину.

Највећи број рађања, 18 323, забележен је у старосној групи жена од 30 до 34 године. Просечна старост жена при рођењу детета је 30,5 годинa, док је просечна старост жена при рођењу првог детета 29,1 година. У градским насељима, просечна старост жена при рођењу детета је 31,3 годинe, док је у осталим насељима 28,9 година. Учешће живорођених у градским насељима у укупном броју живорођених је 65,8%, а у осталим насељима 34,2%.

Стопа укупног фертилитета, тј. број живорођене деце по једној жени, 2024. године је нешто већа у односу на претходну годину и износи 1,63. Посматрано према регионима, стопа укупног фертилитета је највећа у Региону Шумадије и Западне Србије (1,67) и Региону Војводине (1,66), док је њена најнижа вредност забележена у Београдском региону (1,58) и Региону Јужне и Источне Србије (1,59).

Према реду рођења, у Републици Србији се у 2024. години, у односу на претходну годину, смањио број прворођене деце за 235, број другорођене деце за 165, број трећерођене деце за 22, док је број четврторођене деце порастао за 67, а петорођене деце и више за 145. По регионима, највише деце првог реда (49,9%) и другог реда (35,2%) рођено је у Београдском региону (од укупног броја живорођених у Београдском региону). Највише трећерођене деце (17,0%) забележено је у Региону Шумадије и Западне Србије, док је највише четврторођених (4,6%) забележено у Региону Војводине и Региону Шумадије и Западне Србије. Највећи проценат деце петог и виших редова рођења је у Региону Војводине (3,1%).

У Републици Србији је, према подацима за 2024. годину, регистровано 98 230 умрлих лицa (48 675 мушкараца и 49 555 женa). Просечна старост умрлог лица је 75,4 године. Највећи број умрлих је у старосном интервалу од 75 до 84 године.

Број умрлих насилном смрћу је у порасту (за 153) у односу на претходну годину и износи 2 488. Број самоубистава у 2024. години износи 702, што је за 34 случаја више него у 2023. години. Број убистава износи 55, што је за 38 случаја мање него у 2023. години. 

Водећи узрок смрти код оба пола су болести система крвотока. Од овог узрока смрти, умрло је 46 289 лица (47,1% од укупног броја умрлих лица), и то: 21 000 мушкарaца и 25 289 жена. На другом месту су тумори, од којих је у 2024. години умрло 21 161 лицe (21,5% од укупног броја умрлих), односно 11 446 мушкарaца и 9 715 жена, док су на трећем месту болести система за дисање од којих је умрло 6 036 лица (6,1% од укупног броја умрлих), односно 3 362 мушкарца и 2 674 жене.