Коришћење и заштита вода од загађивања, 2024.

У 2024. години у секторима индустрије коришћено је 4 026 мил. m³ воде, што је за 0,2% више у односу на 2023. годину.

Од укупно 4 026 мил. m³ захваћених вода у секторима индустрије, 99,6% чине воде из сопственог водозахвата (98,7% површинске воде и 0,9% подземне), а 0,4% из јавног водовода.    

Воде коришћене за потребе индустрије у 2024, посматрано по секторима и у односу на претходну годину, забележиле су следећа кретања: Рударство – раст од 39,4%, Прерађивачка индустрија – пад од 4,4%, и Снабдевање електричном енергијом, гасом и паром – раст од 0,1%.

Од укупно коришћених вода у индустрији, 97,4% чине воде коришћене у снабдевању електричном енергијом, гасом и паром, 1,9% у прерађивачкој индустрији, а 0,7% у рударству.

Од укупно 112 мил. m³ отпадних вода у индустрији, 41,0% чине воде испуштене из сектора Снабдевање електричном енергијом, гасом и паром, 36,6% из сектора Прерађивачка индустрија, а 22,4% из сектора Рударство.

У 2024. години пречишћено је укупно 30 мил. m³ воде, од чега примарним третманом 56,2%, секундарним третманом 22,5% и терцијарним третманом 21,3%. Највећи удео у пречишћеним водама сектора индустрије има област Производња основних метала – 16,8%, а потом следе Производња прехрамбених производа – 16,2%, Производња хемикалија и хемијских производа – 15,0%, и Производња папира и производа од папира – 11,0%. Све остале области сектора индустрије имају удео пречишћених вода од 41,0%.

Методолошка објашњења

Примарни третман отпадних вода физичким и/или хемијским поступком укључује прикупљање суспендованих честица и друге процесе у којима је БПК редукована за најмање 20% пре испуштања и укупне суспендоване честице долазећих отпадних вода редуковане на најмање 50%.

Секундарни третман отпадних вода укључује биолошки третман са секундарним сакупљањем или другим процесима, имајући као резултат у БПК отклањање за најмање 70% и ХПК најмање до 75%.

Терцијарни третман је наставак секундарног третмана азота и/или фосфора и/или било ког другог загађивача који има утицај на квалитет и специфично коришћење воде: микробиолошка загађеност, боја итд. Минимални степени ефикасности који дефинишу терцијарни третман су: органско загађење смањено до најмање 95% за БПК и 85% за ХПК, и то: одстрањивање азота од најмање 70%, одстрањивање фосфора од најмање 80% и микробиолошко уклањање колиформа на мање од 1000 у 100 ml.

БПК карактерише биолошку активност отпадних вода и представља главни показатељ загађености отпадних вода. Степен загађености воде органским једињењима дефинисан је количином кисеоника који је потребан за оксидацију коју врше аеробни микроорганизми. Та количина кисеоника назива се биохемијска потрошња кисеоника (БПК). Потребна количина кисеоника пропорционална је присутној количини органских материја.

ХПК је хемијски потребна количина кисеоника за оксидацију органских компонената и неорганских соли и представља показатељ загађености отпадних вода.

Методолошка објашњења о коришћењу и заштити вода од загађивања налазе се на веб-страни Републичког завода за статистику: http://www.stat.gov.rs/sr-Cyrl/istrazivanja/methodology-and-documents/?a=25&s=2501.

Серије података о коришћењу и заштити вода од загађивања доступне су у оквиру базе података Завода: http://data.stat.gov.rs/?caller=2501&languageCode=sr-Latn, као и у саставу публикација Завода: http://www.stat.gov.rs/sr-Cyrl/oblasti/zivotna-sredina.

Републички завод за статистику од 1999. године не располаже појединим подацима за АП Косово и Метохија, тако да они нису садржани у обухвату података за Републику Србију (укупно).