У Републици Србији у 2023. години број живорођене деце износи 61 052, док je број умрлих 97 081 лице. Природни прираштај износи -36 029 становника. Број становника у Републици Србији у 2023. години процењен je на 6 623 183.
Наведене вредности су резултат кумулираних негативних демографских ефеката током дужег периода. Од 2014. до 2023. године, број становника у Републици Србији је, само на основу природног прираштаја, смањен за 434 606.
Табела 1. Витални догађаји, 2014-2023.
| Република Србија | 2014 | 2015 | 2016 | 2017 | 2018 | 2019 | 2020 | 2021 | 2022 | 2023 | Просечно годишње (2014-2023) |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Живорођени | 66461 | 65657 | 64734 | 64894 | 63975 | 64399 | 61692 | 62180 | 62700 | 61052 | 63774 |
| Умрли | 101247 | 103678 | 100834 | 103722 | 101655 | 101458 | 116850 | 136622 | 109203 | 97081 | 107235 |
| Природни прираштај | -34786 | -38021 | -36100 | -38828 | -37680 | -37059 | -55158 | -74442 | -46503 | -36029 | -43461 |
Стопа природног прираштаја у Републици Србији износи -5,4‰ (смањена је негативна вредност за 1,6‰ у односу на вредност из 2022. године). У Београдском региону је, као и у 2022. години, забележена најнижа негативна вредност стопе природног прираштаја (-2,5‰), док је највиша негативна вредност стопе природног прираштаја забележена у Региону Јужне и Источне Србије (-7,8‰).
Од укупног броја градова/општина у Републици Србији, стопа природног прираштаја у 2023. години позитивна је у осам општина: Тутин (8,7‰), Нови Пазар (6,9‰), Сјеница (2,7‰), Прешево (1,0‰), Костолац (0,9‰), Звездара (0,6‰), Бујановац (0,4‰) и Нови Сад (0,0‰), што је за четири општине више у односу на претходну годину.
Највећи број рађања, 18 387, забележен је у старосној групи жена од 30 до 34 године. Просечна старост жена при рођењу детета је 30,4 годинe, док је просечна старост жена при рођењу првог детета 29 година. У градским насељима, просечна старост жена при рођењу детета је 31,2 годинe, док је у осталим насељима 28,8 година. Учешће живорођених у градским насељима у укупном броју живорођених је 65,6%, а у осталим насељима 34,4%.
Стопа укупног фертилитета, тј. број живорођене деце по једној жени, 2023. године је нешто мања у односу на претходну годину и износи 1,61. Посматрано према регионима, стопа укупног фертилитета је највећа у Региону Шумадије и Западне Србије (1,68) и Региону Војводине (1,62), док је њена најнижа вредност забележена у Београдском региону и Региону Јужне и Источне Србије и износи 1,56.
Према реду рођења, у Републици Србији се у 2023. години, у односу на претходну годину, смањио број прворођене деце у укупном рађању за 1 312. По регионима, највише деце првог реда рођено је у Београдском региону (50,0% од укупног броја живорођених у Београдском региону), док је највиши удео деце другог реда рођен у Региону Шумадије и Западне Србије (35,6%). Највише трећерођене (16,1%) и четврторођене деце (4,6%) је забележено у Региону Шумадије и Западне Србије, а деце петог и виших редова рођења у Региону Војводине (2,5%).
Табела 2. Природно кретање становништва, по регионима
| Број становника 30.06. | Рођени | Умрли | Природни прираштај | |||
|---|---|---|---|---|---|---|
| живорођени | мртворођени | укупно | умрла одојчад | |||
| РЕПУБЛИКА СРБИЈА | 6623183 | 61052 | 386 | 97081 | 286 | -36029 |
| СРБИЈА – СЕВЕР | 3417358 | 33123 | 229 | 47668 | 118 | -14545 |
| Београдски регион | 1683229 | 17327 | 127 | 21499 | 66 | -4172 |
| Регион Војводине | 1734129 | 15796 | 102 | 26169 | 52 | -10373 |
| СРБИЈА – ЈУГ | 3205825 | 27929 | 157 | 49413 | 168 | -21484 |
| Регион Шумадије и Западне Србије | 1809610 | 16186 | 94 | 26716 | 97 | -10530 |
| Регион Јужне и Источне Србије | 1396215 | 11743 | 63 | 22697 | 71 | -10954 |
| Регион Косовo и Метохијa | --- | --- | --- | --- | --- | --- |
У Републици Србији је, према подацима за 2023. годину, регистровано 97 081 умрло лице (48 447 мушкараца и 48 634 женa). Просечна старост умрлог лица је 75,2 године. Највећи број умрлих је у старосном интервалу од 75 до 84 године.
Број умрлих насилном смрћу је у паду у односу на претходну годину и износи 2 335. Број самоубистава у 2023. години износи 668, што је за 102 случаја мање него у 2022. години.
Водећи узрок смрти код оба пола су болести система крвотока. Од овог узрока смрти, умрло је 48 277 лица (49,7% од укупног броја умрлих лица), и то: 22 422 мушкарца и 25 855 жена. На другом месту су тумори, од којих је у 2023. години умрло 21 153 лица (21,8% од укупног броја умрлих), односно 11 494 мушкарца и 9 659 жена, док су на трећем месту болести система за дисање од којих је умрло 5 704 лица (5,9% од укупног броја умрлих), односно 3 180 мушкараца и 2 524 жене.
Табеле:
Погледајте табелe
Методолошка објашњења
Општа стопа наталитета представља број живорођених на 1 000 становника у години посматрања. Општа стопа морталитета представља број умрлих на 1 000 становника у години посматрања. Стопа природног прираштаја представља разлику између стопе наталитета и стопе морталитета у години посматрања.
Процењен број становника 2023. године израчунат је на основу резултата Пописа становништва, домаћинстава и станова 2022, природног прираштаја и унутрашњих миграција.
Републички завод за статистику од 1998. године не располаже подацима за АП Косово и Метохија, тако да они нису садржани у обухвату података за Републику Србију (укупно).