Током 2023. године 145 843 лицa променило је пребивалиште, односно трајно се преселило из једног у друго место (насеље) Републике Србије. Просечна старост лица која су променила пребивалиште је 36,1 година.
Током 2023. године 145 843 лицa променило је пребивалиште, односно трајно се преселило из једног у друго место (насеље) Републике Србије. Просечна старост лица која су променила пребивалиште је 36,1 година (за мушкарце 36,7 година, а за жене 35,6 година).
Посматрано по регионима Републике Србије, Београдски регион и Регион Војводине су у 2023. години имали позитиван миграциони салдо.
У Републици Србији у 2023. години највише особа се селило из једне у другу област (34,8%), а најмање из једног у друго насеље у оквиру исте општине/града (30,8%).
Од укупно 25 области у Републици Србији, највећи број миграторних кретања остварен је на територији Београдске области, и то 52 271 (35,8%) досељено лице и 47 707 (32,7%) одсељених лица. Београдска, Јужнобачка, Сремска, Шумадијска, Нишавска и Јужнобанатска област су оствариле позитиван миграциони салдо, док је у 19 области миграциони салдо негативан.
Посматрано на нивоу општина/градова, тек у 50 општина/градова је у 2023. години позитиван миграциони салдо, док је у осталих 118 општина/градова миграциони салдо негативан.
Са становишта економске активности, 60,6% миграната су издржавана лица, 30,4% су активна лица, док је удео лица са личним приходом 9,0%.
Миграционо кретање у Републици Србији, по регионима 2019–2023.
У периоду 2019–2023. године Београдски регион и Регион Војводине су остварили позитиван миграциони салдо, који у Београдском региону, на годишњем нивоу, износи просечно око 5 000 лица, док у Региону Војводине износи око 1 000 лица.
Из Региона Шумадије и Западне Србије, у периоду од 2019. до 2023. године, константно је већи број одсељених у односу на досељена лица, што значи да овај регион само на основу механичке компоненте (унутрашњих миграција), просечно годишње, губи око 3 500 становника.
Регион Јужне и Источне Србије, у периоду од 2019. до 2023. године, има негативну вредност миграционог салда, који просечно годишње износи око 3 000, што утиче на смањење броја становника овог региона.
Табела 1. Лица која су променила пребивалиште у Републици Србији, према подручју досељења/одсељења, 2023.
Унутрашње миграције становништва представљају годишње истраживање које обухвата основне демографске податке о лицима која су променила пребивалиште, односно трајно су се преселила из свог досадашњег места (насеља) сталног становања у друго место (насеље) унутар граница Републике Србије. За прикупљање података о лицима која су променила пребивалиште надлежно је Министарство унутрашњих послова.
Према Закону о пребивалишту и боравишту грађана („Службени гласник РС“, број 87/2011), пребивалиштем се сматра „место у коме се грађанин настанио са намером да у њему стално живи, односно место у коме се налази центар његових животних активности, професионалних, економских, социјалних и других веза које доказују његову трајну повезаност с местом у коме се настанио“.
Миграциони салдостановништва представља разлику броја досељеног и броја одсељеног становништва на одређеној територији.
Републички завод за статистику од 1998. године не располаже појединим подацима за АП Косово и Метохија, тако да они нису садржани у обухвату података за Републику Србију (укупно).
