У Републици Србији у 2022. години број живорођене деце износи 62 700, док je број умрлих 109 203 лица. Природни прираштај износи -46 503 становника. Број становника у Републици Србији у 2022. години процењен je на 6 664 449.
Наведене вредности су резултат кумулираних негативних демографских ефеката током дужег периода. Од 2013. до 2022. године, број становника у Републици Србији је, само на основу природног прираштаја, смањен за 433 323.
Табела 1. Витални догађаји, 2013-2022.
| Република Србија | 2013 | 2014 | 2015 | 2016 | 2017 | 2018 | 2019 | 2020 | 2021 | 2022 | Просечно годишње (2013-2022) |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Живорођени | 65554 | 66461 | 65657 | 64734 | 64894 | 63975 | 64399 | 61692 | 62180 | 62700 | 64225 |
| Умрли | 100300 | 101247 | 103678 | 100834 | 103722 | 101655 | 101458 | 116850 | 136622 | 109203 | 107557 |
| Природни прираштај | -34746 | -34786 | -38021 | -36100 | -38828 | -37680 | -37059 | -55158 | -74442 | -46503 | -43332 |
Стопа природног прираштаја у Републици Србији износи -7,0‰ (смањена је негативна вредност за 3,9‰ у односу на вредност из 2021. године). У Београдском региону је, као и у 2021. години, забележена најнижа негативна вредност стопе природног прираштаја (-3,7‰), док је највиша негативна вредност стопе природног прираштаја забележена у Региону Јужне и Источне Србије (-9,8‰).
Од укупног броја градова/општина у Републици Србији, стопа природног прираштаја у 2022. години позитивна је у четири општине: Тутин (10,8‰), Нови Пазар (8,2‰), Прешево (3,0‰) и Сјеница (1,2 ‰).
Највећи број рађања, 19 173, забележен је у старосној групи жена од 30 до 34 године. Просечна старост жена при рођењу детета је 30,3 годинe, док је просечна старост жена при рођењу првог детета 28,9 година. У градским насељима, просечна старост жена при рођењу детета је 31,1 година, док је у осталим насељима 28,7 година. Учешће живорођених у градским насељима у укупном броју живорођених је 65,9%, а у осталим насељима 34,1%.
Стопа укупног фертилитета, тј. број живорођене деце по једној жени, 2022. године је већа у односу на претходне године и износи 1,63. Посматрано према регионима, стопа укупног фертилитета је највећа у Региону Војводине и Региону Шумадије и Западне Србије и износи 1,67, док је њена најнижа вредност забележена у региону Јужне и Источне Србије и износи 1,56. Стопа укупног фертилитета у Београдском региону износи 1,58.
Према реду рођења, у Републици Србији је у 2022. години, у односу на претходну годину, порастао број прворођене деце у укупном рађању за 660. По регионима, највише деце првог реда рођено је у Београдском региону (50,8% од укупног броја живорођених у Београдском региону), док је највиши удео деце трећег (15,6%) и четвртог (4,5%) реда рођења забележен у Региону Шумадије и Западне Србије, а петорођених у Региону Војводине (2,5%). Регионалних разлика у погледу рађања деце другог реда готово да нема.
Табела 2. Природно кретање становништва, по регионима
| Број становника 30.06. | Рођени | Умрли | Природни прираштај | |||
|---|---|---|---|---|---|---|
| живорођени | мртворођени | укупно | умрла одојчад | |||
| РЕПУБЛИКА СРБИЈА | 6664449 | 62700 | 337 | 109203 | 250 | -46503 |
| СРБИЈА – СЕВЕР | 3428249 | 34317 | 200 | 53214 | 143 | -18897 |
| Београдски регион | 1684259 | 17753 | 101 | 23912 | 68 | -6159 |
| Регион Војводине | 1743990 | 16564 | 99 | 29302 | 75 | -12738 |
| СРБИЈА – ЈУГ | 3236200 | 28383 | 137 | 55989 | 107 | -27606 |
| Регион Шумадије и Западне Србије | 1824896 | 16434 | 81 | 30226 | 52 | -13792 |
| Регион Јужне и Источне Србије | 1411304 | 11949 | 56 | 25763 | 55 | -13814 |
| Регион Косовo и Метохијa | --- | --- | --- | --- | --- | --- |
У Републици Србији је, према подацима за 2022. годину, регистровано 109 203 умрла лица (54 948 мушкараца и 54 255 женa). Просечна старост умрлог лица је 75,6 године. Највећи број умрлих је у старосном интервалу од 75 до 84 године.
Број умрлих насилном смрћу је у паду у односу на претходну годину и износи 2 491. Број самоубистава у 2022. години износи 770 што је за 113 случајева мање него у 2021. години.
Водећи узрок смрти код оба пола су болести система крвотока. Од овог узрока смрти, умрло је 51 624 лица (47,3% од укупног броја умрлих лица), и то: 23 695 мушкараца и 27 929 жене. На другом месту су тумори, од којих је у 2022. години умрло 20167 лица (18,5% од укупног броја умрлих), односно 11 036 мушкараца и 9 131 жена, док су на трећем месту болести које могу да се доведу у везу са вирусом COVID-19 од којих је умрло 8 282 лица (7,6% од укупног броја умрлих), односно 4 551 мушкарац и 3 731 жена.
Табеле:
Погледајте табелe
Методолошка објашњења
Општа стопа наталитета представља број живорођених на 1000 становника у години посматрања. Општа стопа морталитета представља број умрлих на 1000 становника у години посматрања. Стопа природног прираштаја представља разлику између стопе наталитета и стопе морталитета у години посматрања.
Процењен број становника 2022. године израчунат је на основу резултата Пописа становништва, домаћинстава и станова 2022., природног прираштаја и унутрашњих миграција.
Републички завод за статистику од 1998. године не располаже подацима за АП Косово и Метохија, тако да они нису садржани у обухвату података за Републику Србију (укупно).