Количина домаћих екстрахованих ресурса у 2022. години износила је 138 251 хиљ. тона, што је за 7,1% више у односу на претходну годину. Посматрано по категоријама материјала, највећи износ у домаћој екстракцији имали су неметални минерали (38 255 хиљ. тона) и фосилна горива (36 215 хиљ. тона).
Увоз материјала у 2022. години износио је 23 120 хиљ. тона, односно 14,8% више него у 2021. години. Категорије материјала које су се највише увозиле биле су фосилна горива (45,4%) и руде метала (18,2%).
Извоз материјала у 2022. години износио је 15 155 хиљ. тона, што је за 7,3% мање него у претходној години. Од укупне количине извезеног материјала највише су се извозиле биомаса (42,0%) и руде метала (23,3%).
Домаћа потрошња материјала у 2022. години износила је 146 216 хиљ. тона, што је за 10,1% више него у 2021. години. Према категоријама материјала, највећа је била потрошња фосилних горива (45 337 хиљ. тона) и неметалних минерала (39 103 хиљ. тона). Домаћа потрошња материјала по становнику у 2022. години износила је 21,9 тоне, што је за 2,5 тоне више у односу на претходну годину.
Продуктивност ресурса, као однос између бруто домаћег производа (БДП) и домаће потрошње материјала, у 2022. години износила је 37,2 РСД по килограму, што је за 6,8% мање него 2021. године, односно раст потрошње материјала је био већи од раста БДП-а у односу на претходну годину.
1. Индикатори материјалних токова
| Год | Домаћи екстраховани ресурси | Увоз | Извоз | Домаћа потрошња материјала | Физички трговински биланс | |
|---|---|---|---|---|---|---|
| 1 | 2 | 3 | 4 = 1 + 2 - 3 | 5 = 2 - 3 | ||
| Укупно | 2021 | 129029 | 20147 | 16340 | 132836 | 3807 |
| 2022 | 138251 | 23120 | 15155 | 146216 | 7965 | |
| Биомаса | 2021 | 36163 | 3349 | 7780 | 31732 | -4431 |
| 2022 | 32372 | 3493 | 6360 | 29505 | -2867 | |
| Руде метала | 2021 | 22725 | 4309 | 2934 | 24100 | 1375 |
| 2022 | 31408 | 4208 | 3538 | 32078 | 670 | |
| Неметални минерали | 2021 | 32598 | 3337 | 2382 | 33553 | 955 |
| 2022 | 38255 | 3373 | 2525 | 39103 | 848 | |
| Фосилна горива | 2021 | 37543 | 7748 | 1786 | 43505 | 5962 |
| 2022 | 36215 | 10496 | 1374 | 45337 | 9122 | |
| Остали производи | 2021 | - | 1403 | 1458 | -55 | -55 |
| 2022 | - | 1551 | 1358 | 193 | 193 |
2. Индикатори ефикасности ресурса
| 2021 | 2022 | |
|---|---|---|
| Домаћа потрошња материјала по становнику (t) | 19.4 | 21.9 |
| Продуктивност ресурса (РСД/kg) | 39.9 r) | 37.2 p) |
p) Претходни податак.
r) Ревидиран податак.
Методолошка објашњења
Материјални токови су токови материјала између економије и природног окружења, што обухвата екстраховане сировине и друге примарне материјале из природног окружења (природни ресурси), те њихово отпуштање у природно окружење, као и токове материјала између економије и иностранства (увоз и извоз).
Класификација материјала која се користи у Рачуну материјалних токова групише домаће екстраховане ресурсе у четири категорије: биомаса (из пољопривреде, шумарства и риболова), руде метала, неметали (камен, глина и слично) и фосилна горива (угаљ, нафта, гас).
Класификација материјала која се користи у Рачуну материјалних токова:
-
Биомаса обухвата органско-нефосилнe материјалe биолошког порекла. Домаћа екстракција биомасе обухвата сву биомасу биљног порекла, уловљену рибу и биомасу уловљених животиња. Биомаса стоке и сточарских производа (нпр. млеко, месо, јаја и сл.) није урачуната у домаћу екстракцију.
- Руде метала и неметали представљају две највеће групе минерала и састоје се од руде и грађевинских и индустријских минерала.
- Нафтни ресурси и остали материјали фосилних енергената су материјали формирани од биомасе у геолошкој прошлости. Они обухватају материјале у чврстом, течном и гасовитом стању.
Основни принципи и методе за израду рачуна материјалних токова за ниво укупне економије, као и резултати за Републику Србију, приказани су у публикацији „Индикатори материјалних токова у Републици Србији, 2001–2011“ и налазе се на сајту Републичког завода за статистику.
Серије података индикатора материјалних токова доступне су на сајту Републичког завода за статистику, у бази података, са методолошким објашњењем.
Републички завод за статистику од 1999. године не располаже појединим подацима за АП Косово и Метохија, тако да они нису садржани у обухвату података за Републику Србију (укупно).