Процењен број становника, 2022.

Републички завод за статистику објављује процене броја становника Републике Србије по старости, полу и типу насеља, за 2022. годину, и то на нивоу региона, области и градова/општина. Процене су израђене на бази Пописа становништва, домаћинстава и станова 2022. године и података о природном и механичком кретању становништва (унутрашње миграције).

Процењен број становника у Републици Србији у 2022. години је 6 664 449. Посматрано по полу, 51,4% чине жене (3 423 627), а 48,6% мушкарци (3 240 822).

Табела 1. Процењен број становника Републике Србије, 2002–2022. (годишњи просек)

	Република Србија	Београдски регион	Регион Војводине	Регион Шумадије и Западне Србије	Регион Јужне и Источне Србије	Регион Косово и Метохија
2002	7500031	1578364	2034851	2135393	1751423	---
2011	7236519	1658151	1932945	2033203	1612220	---
2012	7201497	1664218	1922017	2018248	1597014	---
2013	7166553	1669552	1912095	2003116	1581790	---
2014	7131787	1675043	1901935	1987799	1567010	---
2015	7095383	1679895	1891701	1972183	1551604	---
2016	7058322	1683962	1881357	1956786	1536217	---
2017	7020858	1687132	1871515	1941130	1521081	---
2018	6982604	1690193	1861863	1924816	1505732	---
2019	6945235	1694056	1852093	1908641	1490445	---
2020	6899126	1694480	1840852	1890449	1473345	---
2021	6834326	1688667	1825982	1867552	1452125	---
20221)	6664449	1684259	1743990	1824896	1411304	---

Преузми табелу у Excel

[1] Видети методолошка објашњења.

У периоду 2002–2022, број становника Републике Србије континуирано опада. На регионалном нивоу,  једино је Београдски регион бележио раст броја становника све до 2020. године, да би се од 2021. тај тренд променио, док је у осталим регионима у читавом посматраном периоду присутно смањење популације.

Процес демографског старења становништва манифестује се ниским учешћем младих и високим и континуирано растућим уделом старих у укупном становништву. Према подацима за Републику Србију, у 2022. години удео лица старих 65 и више година износи 22,0%, а млађих од 15 година има 14,4%.

Посматрано на нивоу области, у Зајечарској области забележен је највећи удео старих 65 и више година (30,3%) и истовремено најмањи удео становништва млађег од 15 година (11,2%). С друге стране, најмањи удео старих 65 и више година је у Пчињској области (17,8%), али је највећи удео млађих од 15 година најпре у Рашкој области (17,5%), а потом у Јужнобачкој (15,6%) и Београдској области (15,2%). На графичком приказу, представљено је првих и последњих четири области у којима је удео старог становништва (65 и више година) највећи односно најмањи, респективно. Поређења ради, за те области приказано је и учешће становништва млађег од 15 година.

Табеле:

Табела 2. Демографски показатељи

	2002	2011	2019	2020	2021	2022
Број становника
Укупно	7500031	7236519	6945235	6899126	6834326	6664449
Мушко	3647190	3523911	3383732	3360306	3327001	3240822
Женско	3852841	3712608	3561503	3538820	3507325	3423627
Стопа маскулинитета	946.6	949.2	950.1	949.6	948.6	946.6
Старосне групе (%)
0-14 година	16.1	14.4	14.3	14.3	14.3	14.4
15-64 годинe	67.3	68.3	65.0	64.6	64.4	63.6
65 и више година	16.6	17.3	20.7	21.1	21.3	22.0
Фертилни контингент	24.1	22.6	21.7	21.7	21.7	21.2
Коефицијенти зависности
Коефицијент зависности млађег становништва	23.9	21.1	22.0	22.1	22.2	22.6
Коефицијент зависности старијег становништва	24.7	25.2	31.8	32.7	33.0	34.7
Коефицијент укупне зависности	48.6	46.3	53.8	54.7	55.2	57.3
Показатељи старости
Просечна старост	40.2	42.1	43.3	43.4	43.5	43.8
Индекс старења	99.1	121.9	144.1	144.7	144.5	149.7
Очекивано трајање живота - Мушко	70.0	71.6	73.1	71.4	70.0	73.0
Очекивано трајање живота - Женско	75.6	76.8	78.3	77.2	75.6	78.1

Преузми табелу у Excel

У периоду 2002–2022, удео лица млађих од 15 година је смањен са 16,1% на 14,4%, док је истовремено удео старих (65 и више година) повећан са 16,6% на 22,0%. Учешће женског фертилног становништва (15–49 година) у укупном становништву у истом периоду је смањено за 2,9%.

Овакви трендови утичу и на смањење учешћа становништва радног узраста (15–64) у укупној популацији, са 67,3% (2002) на 63,6% (2022). У истом временском интервалу, просечна старост становништва је порасла са 40,2 на 43,8 година.

Дужина очекиваног трајања живота се у периоду 2002–2022. просечно годишње повећавала за око 0,2 године за мушкарце, односно 0,1 годину за жене. Услед пандемије Covid-19, због повећаног нивоа смртности, у 2020. и 2021. години, дошло је до смањења очекиваног трајања живота код оба пола, док је у 2022. години, поново забележен пораст, што представља повратак на ниво пре пандемије.

Слика 1. Старосно-полна структура становништва, 2002. и 2022. године

 

Осим промене у укупном броју становника, евидентна је и промена у старосно-полној структури становништва, која се најбоље уочава на старосној пирамиди. У 2002, код оба пола, најзаступљенија је популација старосне доби 45–49 година, док је у 2022, у укупној популацији, највећи удео мушкараца старих 40–44 године, и жена старих 65-69 година.

Табела 3. Становништво по типу насеља

	2002			2011			2022
	укупно	градска	остала	укупно	градска	остала	укупно	градска	остала
Број становника	7500031	4233302	3266729	7236519	4275178	2961341	6664449	4129686	2534763
Удео у укупном становништву (%)	100.0	56.4	41.6	100	59.1	40.9	100	62.0	38.0
Просечна старост	40.2	39.2	41.4	42.1	41.2	43.3	43.8	43.0	45.2
Индекс старења	99.1	86.7	114.9	121.9	112.3	136.0	149.7	136.3	173.1
Коефицијент зависности старијег становништва	24.7	20.1	31.4	25.2	22.1	30.0	34.7	32.0	39.2
Фертилни контингент	24.1	26.1	21.6	22.6	24.0	20.5	21.2	22.6	18.9

Преузми табелу у Excel

 

Према проценама становништва по типу насеља, у Републици Србији преовлађује градско становништво (62,0%). Градско становништво је демографски млађе од становништва осталих насеља. Просечна старост градског становништва је мања од просечне старости становништва у тзв. осталим насељима, и то за 2,2 годинe.

Различите старосне структуре становништва по типу насеља условљене су различитим фертилитетом, али пре свега разликама у погледу смера и обима миграционих кретања.

Посматрано на нижем територијалном нивоу, у само осам области доминира становништво које није градско (Мачванска, Расинска, Браничевска, Сремска, Колубарска, Јабланичка, Пчињска и Поморавска област).

 

 

Методолошка објашњења

Процене становништва се израђују за пописну годину и послепописне године и засноване су на резултатима пописа становништва и резултатима обраде статистике природног и механичког кретања становништва (унутрашње миграције). Важно је напоменути да је у Попису 2022. први пут примењен метод импутације из административних извора лица ради унапређења обухвата.

Индекс старења становништва представља однос становништва старог 60 и више година и становништва старог од 0 до 19 година, процењеног средином године посматрања.

Просечна старост становништва означава средње године старости његових чланова (аритметичка средина).

Коефицијент укупне зависности становништва представља однос становништва старог од 0 до 14 и 65 и више година, према становништву старом од 15 до 64 године, процењеног средином године посматрања.

Коефицијент зависности млађег становништва је однос између укупног броја младих од 0 до 14 година и броја лица радног узраста (од 15 до 64).

Коефицијент зависности старијег становништва је однос између укупног броја старијих особа у годинама када су они углавном економски неактивни (старости 65 и више година) и броја лица радног узраста (од 15 до 64).

Стопа маскулинитета је однос броја мушкараца на 1 000 жена.

Очекивано трајање живота живорођених је резултат израде скраћених апроксимативних таблица морталитета и показује колико ће година живети живорођено дете ако су услови смртности исти као у моменту израде таблица. За израчунавање очекиване дужине живота за ниво општина коришћен је трогодишњи просек 2020-2022. 

Фертилни контингент представља удео жена старости од 15 до 49 година у укупном становништву.

Републички завод за статистику од 1998. године не располаже подацима за АП Косово и Метохија, тако да они нису садржани у обухвату података за Републику Србију (укупно).