U 2021. godini stopa rizika od siromaštva iznosila je 21,2%, i u odnosu na 2020. godinu niža je za 0,5 procentnih poena. Stopa rizika od siromaštva ili socijalne isključenosti iznosila je 28,5%, i u odnosu na 2020. godinu niža je za 1,3 procentnih poena.
1. Osnovni pokazatelji siromaštva i socijalne isključenosti
| 2017 | 2018 | 2019 | 2020 | 2021 | |
|---|---|---|---|---|---|
| Stopa rizika od siromaštva, % | 25.7 | 24.3 | 23.2 | 21.7 | 21.2 |
| Stopa rizika od siromaštva ili socijalne isklјučenosti, % | 36.7 | 34.3 | 31.7 | 29.8 | 28.5 |
| Prag rizika od siromaštva (mesečni prosek), RSD | 15600 | 16615 | 19381 | 22000 | 24064 |
Stopa rizika od siromaštva predstavlja procenat lica čiji je raspoloživi ekvivalentni prihod niži od praga rizika od siromaštva, koji je u 2021. iznosio 24 064 dinara prosečno mesečno za jednočlano domaćinstvo. Ova stopa ne pokazuje koliko lica je stvarno siromašno, već koliko njih ima prihod niži od praga prizika od siromaštva.
Prag rizika od siromaštva za domaćinstvo s dvoje odraslih i jednim detetom mlađim od 14 godina iznosio je 43 315 dinara, dok je za četvoročlano domaćinstvo s dvoje odraslih i dvoje dece mlađe od 14 godina iznosio 50 533 dinara.
Stopa rizika od siromaštva ili socijalne isključenosti pokazuje procenat lica koja su u riziku od siromaštva, ili su izrazito materijalno uskraćena, ili žive u domaćinstvima veoma niskog intenziteta rada.
Posmatrano prema starosti, lica starosti od 18 do 24 godine bila su najviše izložena riziku od siromaštva – 27,7%, kao i lica stara 65 i više godina – 22,7%. Najnižu stopu rizika od siromaštva imala su lica starosti od 25 do 54 godine – 19,1%.
Prema tipu domaćinstva, domaćinstva sa izdržavanom decom bila su više izložena riziku od siromaštva – 21,4%, u odnosu na domaćinstva bez izdržavane dece – 20,9%. Najvišu stopu rizika od siromaštva imala su domaćinstva koja čine dve odrasle osobe s troje ili više izdržavane dece – 38,8%, a najnižu stopu rizika od siromaštva imala su domaćinstva koja čine tri ili više odraslih osoba – 14,3%.
Stopa rizika od siromaštva prema najčešćem statusu u aktivnosti, za lica stara 18 i više godina, pokazuje da je 48,6% nezaposlenih lica bilo izloženo riziku od siromaštva. Samozaposlena lica imala su veću stopu rizika od siromaštva od lica zaposlenih kod poslodavca, 14,5% u odnosu na 5,4%. Za penzionere ova stopa iznosila je 19,9%.
Stopa rizika od siromaštva ili socijalne isključenosti, %
2. Pokazatelji siromaštva i socijalne isključenosti
| 2017 | 2018 | 2019 | 2020 | 2021 | |
|---|---|---|---|---|---|
| Stopa rizika od siromaštva, % | 25.7 | 24.3 | 23.2 | 21.7 | 21.2 |
| Prag rizika od siromaštva (mesečni prosek), RSD | |||||
| Jednočlano domaćinstvo | 15600 | 16615 | 19381 | 22000 | 24064 |
| Domaćinstvo s dvoje odraslih i jednim detetom, mlađim od 14 godina | 28080 | 29907 | 34886 | 39600 | 43315 |
| Dve odrasle osobe sa dvoje dece mlađe od 14 godina | 32760 | 34892 | 40700 | 46200 | 50533 |
| Stopa rizika od siromaštva ili socijalne isklјučenosti, % | 36.7 | 34.3 | 31.7 | 29.8 | 28.5 |
| Stopa rizika od siromaštva pre socijalnih transfera, % | |||||
| Socijalni transferi nisu uklјučeni u prihod | 31.6 | 29.6 | 28.3 | 26.7 | 29.5 |
| Penzije i socijalni transferi nisu uklјučeni u prihod | 51.3 | 48.7 | 46.6 | 44.8 | 46.4 |
| Relativni jaz rizika od siromaštva | 38.8 | 37.4 | 32.1 | 27.1 | 28.3 |
| Kvintilni odnos S80/S20 | 9.4 | 8.6 | 6.5 | 6.1 | 5.9 |
| Gini koeficijent | 37.8 | 35.6 | 33.3 | 33.3 | 33.3 |
| Stopa trajnog rizika od siromaštva | 18.4 | 19.6 | 15.9 | 14.5 | 16.5 |
3. Stopa rizika od siromaštva prema polu i starosti, 2021.
| Ukupno | Muško | Žensko | |
|---|---|---|---|
| Ukupno | 21.2 | 20.4 | 21.9 |
| 0-17 | 20.8 | 20.1 | 21.5 |
| 18-64 | 20.7 | 20.6 | 20.8 |
| 18-24 | 27.7 | 26.4 | 29.0 |
| 25-54 | 19.1 | 19.1 | 19.2 |
| 55-64 | 21.8 | 22.3 | 21.4 |
| 65 i više godina | 22.7 | 20.2 | 24.7 |
Metodološka objašnjenja
Referentni izvor podataka za obračun indikatora siromaštva, socijalne isključenosti i uslova života je godišnje istraživanje Anketa o prihodima i uslovima života (SILK). Anketa je usklađena sa regulativama EU i Evrostatovom metodologijom propisanima za ovo istraživanje, EU-SILC (Statistics on Income and Living Conditions).
Indikatori siromaštva i socijalne isključenosti koji su objavljeni u ovom Saopštenju izračunati su na osnovu podataka dobijenih iz Ankete sprovedene u 2021. godini.
Obračun praga rizika od siromaštva, stope rizika od siromaštva i ostalih monetarnih indikatora zasniva se na prihodima koji su ostvareni u domaćinstvima u 2020. godini.
Referentni period za:
- prihode domaćinstva je prethodna kalendarska godina – 2020. godina,
- materijalnu uskraćenost domaćinstva je trenutak anketiranja – 2021. godina.
Anketa u 2021. godini sprovedena je na uzorku od 5 903 domaćinstava, od kojih je anketirano 5 158, odnosno 13 855 lica starosti 16 i više godina.
Pod domaćinstvom se podrazumeva svaka porodična ili druga zajednica lica, koja zajedno stanuju i zajedno troše sredstva za podmirivanje osnovnih životnih potreba (ishrana, stanovanje i sl.), bez obzira na to da li se svi članovi stalno nalaze u mestu gde je nastanjeno domaćinstvo, ili neki od njih privremeno borave u drugom mestu u zemlji ili u inostranstvu, zbog rada, školovanja ili nekog drugog razloga.
Pojam „izdržavana deca“ odnosi se na lica mlađa od 18 godina, kao i na lica stara od 18 do 24 godine koja žive s barem jednim roditeljem i ekonomski su neaktivna.
Ekvivalentni prihod je ukupni raspoloživi prihod domaćinstva ravnomerno raspodeljen među članovima domaćinstva prema modifikovanoj skali ekvivalencije OECD (Organisation for Economic co-operation and Development). Prema ovoj skali, prvi odrasli član domaćinstva dobija vrednost 1, ostali odrasli članovi stari 14 i više godina vrednost 0,5 i deca ispod 14 godina vrednost 0,3. Prihod domaćinstva ne uključuje prihod u naturi.
Prag rizika od siromaštva (relativna linija siromaštva) predstavlja 60% medijane ekvivalentnog prihoda i izražava se u dinarima.
Stopa rizika od siromaštva predstavlja procenat lica čiji je ekvivalentni raspoloživi prihod niži od praga rizika od siromaštva. Ova stopa ne pokazuje koliko lica je stvarno siromašno, već koliko njih ima prihod niži od praga prizika od siromaštva.
Stopa rizika od siromaštva ili socijalne isključenosti pokazuje procenat lica koja su u riziku od siromaštva, ili su izrazito materijalno uskraćena, ili žive u domaćinstvima veoma niskog intenziteta rada.
Relativni jaz rizika od siromaštva predstavlja razliku između praga rizika od siromaštva i medijane ekvivalentnog raspoloživog prihoda lica koja su ispod praga rizika od siromaštva.
Kvintilni odnos (S80/S20) poredi ukupan ekvivalentni raspoloživi prihod najvišeg prihodnog kvintila (20% stanovništva s najvišim ekvivalentnim raspoloživim prihodom) sa ukupnim ekvivalentnim raspoloživim prihodom najnižeg prihodnog kvintila (20% stanovništva s najnižim ekvivalentnim raspoloživim prihodom).
Gini koeficijent predstavlja meru nejednakosti raspodele prihoda. Vrednost ovog koeficijenta kreće se u intervalu od 0 do 100. Kada bi njegova vrednost bila 0, to bi značilo da je postignuta idealna raspodela prihoda i da sva lica imaju isti prihod. Kako se vrednost Gini koeficijenta povećava, tako se povećava i prihodna nejednakost.
Stopa trajnog rizika od siromaštva predstavlja procenat lica koja su u riziku od siromaštva u tekućoj godini i koja su u najmanje dve od tri prethodne godine bila u riziku od siromaštva.
Najčešći status u aktivnosti za lica stara 18 i više godina odnosi se na najčešći status aktivnosti lica, odnosno na status aktivnosti lica u kojem je ono provelo najmanje sedam meseci tokom referentnog perioda.
Intenzitet rada predstavlja broj meseci u kojima su svi radno sposobni članovi domaćinstva radili u referentnom periodu u odnosu na hipotetički broj meseci u kojima su članovi domaćinstva mogli da rade. Intenzitet rada može biti veoma nizak (0‒0,20), nizak (0,20‒0,45), srednji (0,45‒0,55), visok (0,55‒0,85) i veoma visok (0,85‒1). Nizak intenzitet rada odnosi se na domaćinstva u kojima su radno sposobni članovi radili između 20% i 45% od ukupnog broja meseci u kojima su mogli da rade tokom referentnog perioda.
Disperzija oko praga rizika od siromaštva pokazuje osetljivost stope rizika od siromaštva na izbor praga siromaštva – 40%, 50%, 70% medijane ekvivalentnog raspoloživog prihoda.
Materijalna uskraćenost domaćinstva je pokazatelj materijalnih uslova koji utiču na kvalitet života domaćinstva.
Stavke materijalne uskraćenosti su:
- nemogućnost domaćinstva da sebi priušti adekvatno zagrevanje stana,
- nemogućnost domaćinstva da sebi priušti mašinu za pranje veša,
- nemogućnost domaćinstva da sebi priušti automobil,
- nemogućnost domaćinstva da svim članovima priušti nedelju dana odmora van kuće bar jednom godišnje,
- nemogućnost domaćinstva da podmiri neočekivani trošak u iznosu od 19 400 dinara, koji bi bio plaćen iz budžeta domaćinstva,
- nemogućnost domaćinstva da sebi priušti telefon,
- nemogućnost domaćinstva da sebi priušti televizor u boji,
- nemogućnost domaćinstva da sebi priušti meso ili ribu u obroku (ili njihovu vegeterijansku zamenu) svakog drugog dana,
- kašnjenje sa plaćanjem rente, rate za stambeni ili potrošački kredit ili računa za komunalne usluge, za stan u kojem domaćinstvo živi.
Stopa materijalne uskraćenosti je pokazatelj finansijske nemogućnosti domaćinstva da sebi priušti najmanje tri stavke (od prethodno navedenih devet) materijalne uskraćenosti.
Stopa izrazite materijalne uskraćenosti je pokazatelj finansijske nemogućnosti domaćinstva da sebi priušti najmanje četiri stavke (od prethodno navedenih devet) materijalne uskraćenosti.
Stopa subjektivnog siromaštva (mogućnost domaćinstva da „sastavi kraj s krajem“) predstavlja subjektivni osećaj domaćinstva o teškoćama sa kojima se suočava u nastojanju da plaća svoje redovne i neophodne troškove, uzimajući u obzir ukupna primanja svih članova domaćinstva.
Finansijsko opterećenje budžeta domaćinstva troškovima stanovanja odnosi se na subjektivnu procenu domaćinstva u kojoj meri troškovi stanovanja predstavljaju finansijsko opterećenje za domaćinstvo. Troškovi stanovanja obuhvataju ratu za otplatu stambenog kredita, rentu, izdatke za komunalne usluge, izdatke za usluge povezane sa stanovanjem, kao i izdatke za redovno održavanje stana.
Republički zavod za statistiku od 1999. godine ne raspolaže pojedinim podacima za AP Kosovo i Metohija, tako da oni nisu sadržani u obuhvatu podataka za Republiku Srbiju (ukupno).