У 2021. години стопа ризика од сиромаштва износила је 21,2%, и у односу на 2020. годину нижа је за 0,5 процентних поена. Стопа ризика од сиромаштва или социјалне искључености износила је 28,5%, и у односу на 2020. годину нижа је за 1,3 процентних поена.
1. Основни показатељи сиромаштва и социјалне искључености
| 2017 | 2018 | 2019 | 2020 | 2021 | |
|---|---|---|---|---|---|
| Стопа ризика од сиромаштва, % | 25.7 | 24.3 | 23.2 | 21.7 | 21.2 |
| Стопа ризика од сиромаштва или социјалне искључености, % | 36.7 | 34.3 | 31.7 | 29.8 | 28.5 |
| Праг ризика од сиромаштва (месечни просек), РСД | 15600 | 16615 | 19381 | 22000 | 24064 |
Стопа ризика од сиромаштва представља проценат лица чији је расположиви еквивалентни приход нижи од прага ризика од сиромаштва, који је у 2021. износио 24 064 динара просечно месечно за једночлано домаћинство. Ова стопа не показује колико лица је стварно сиромашно, већ колико њих има приход нижи од прага призика од сиромаштва.
Праг ризика од сиромаштва за домаћинство с двоје одраслих и једним дететом млађим од 14 година износио је 43 315 динара, док је за четворочлано домаћинство с двоје одраслих и двоје деце млађе од 14 година износио 50 533 динара.
Стопа ризика од сиромаштва или социјалне искључености показује проценат лица којa су у ризику од сиромаштва, или су изразито материјално ускраћенa, или живе у домаћинствима веома ниског интензитета рада.
Посматрано према старости, лица старости од 18 до 24 годинe била су највише изложена ризику од сиромаштва – 27,7%, као и лица стара 65 и више година – 22,7%. Најнижу стопу ризика од сиромаштва ималa су лица старости од 25 до 54 године – 19,1%.
Према типу домаћинства, домаћинства са издржаваном децом била су више изложена ризику од сиромаштва – 21,4%, у односу на домаћинства без издржаване деце – 20,9%. Највишу стопу ризика од сиромаштва имала су домаћинства која чине две одрасле особе с троје или више издржаване деце – 38,8%, а најнижу стопу ризика од сиромаштва имала су домаћинства која чине три или више одраслих особа – 14,3%.
Стопа ризика од сиромаштва према најчешћем статусу у активности, за лица стара 18 и више година, показује да је 48,6% незапослених лица било изложено ризику од сиромаштва. Самозапослена лица имала су већу стопу ризика од сиромаштва од лица запослених код послодавца, 14,5% у односу на 5,4%. За пензионере ова стопа износила је 19,9%.
Стопа ризика од сиромаштва или социјалне искључености, %
2. Показатељи сиромаштва и социјалне искључености
| 2017 | 2018 | 2019 | 2020 | 2021 | |
|---|---|---|---|---|---|
| Стопа ризика од сиромаштва, % | 25.7 | 24.3 | 23.2 | 21.7 | 21.2 |
| Праг ризика од сиромаштва (месечни просек), РСД | |||||
| Једночлано домаћинство | 15600 | 16615 | 19381 | 22000 | 24064 |
| Домаћинство с двоје одраслих и једним дететом, млађим од 14 година | 28080 | 29907 | 34886 | 39600 | 43315 |
| Две одрасле особе са двоје деце млађе од 14 година | 32760 | 34892 | 40700 | 46200 | 50533 |
| Стопа ризика од сиромаштва или социјалне искључености, % | 36.7 | 34.3 | 31.7 | 29.8 | 28.5 |
| Стопа ризика од сиромаштва пре социјалних трансфера, % | |||||
| Социјални трансфери нису укључени у приход | 31.6 | 29.6 | 28.3 | 26.7 | 29.5 |
| Пензије и социјални трансфери нису укључени у приход | 51.3 | 48.7 | 46.6 | 44.8 | 46.4 |
| Релативни јаз ризика од сиромаштва | 38.8 | 37.4 | 32.1 | 27.1 | 28.3 |
| Квинтилни однос С80/С20 | 9.4 | 8.6 | 6.5 | 6.1 | 5.9 |
| Гини коефицијент | 37.8 | 35.6 | 33.3 | 33.3 | 33.3 |
| Стопа трајног ризика од сиромаштва | 18.4 | 19.6 | 15.9 | 14.5 | 16.5 |
3. Стопа ризика од сиромаштва према полу и старости, 2021.
| Укупно | Мушко | Женско | |
|---|---|---|---|
| Укупно | 21.2 | 20.4 | 21.9 |
| 0-17 | 20.8 | 20.1 | 21.5 |
| 18-64 | 20.7 | 20.6 | 20.8 |
| 18-24 | 27.7 | 26.4 | 29.0 |
| 25-54 | 19.1 | 19.1 | 19.2 |
| 55-64 | 21.8 | 22.3 | 21.4 |
| 65 и више година | 22.7 | 20.2 | 24.7 |
Методолошка објашњења
Референтни извор података за обрачун индикатора сиромаштва, социјалне искључености и услова живота је годишње истраживање Анкета о приходима и условима живота (СИЛК). Анкета је усклађена са регулативама ЕУ и Евростатовом методологијом прописанима за ово истраживање, EU-SILC (Statistics on Income and Living Conditions).
Индикатори сиромаштва и социјалне искључености који су објављени у овом Саопштењу израчунати су на основу података добијених из Анкете спроведене у 2021. години.
Обрачун прага ризика од сиромаштва, стопе ризика од сиромаштва и осталих монетарних индикатора заснива се на приходима који су остварени у домаћинствима у 2020. години.
Референтни период за:
- приходе домаћинства је претходна календарска година – 2020. година,
- материјалну ускраћеност домаћинства је тренутак анкетирања – 2021. година.
Анкета у 2021. години спроведена је на узорку од 5 903 домаћинстава, од којих је анкетирано 5 158, односно 13 855 лица старости 16 и више година.
Под домаћинством се подразумева свака породична или друга заједница лица, која заједно станују и заједнo троше средства за подмиривање основних животних потреба (исхрана, становање и сл.), без обзира на то да ли се сви чланови стално налазе у месту где је настањено домаћинство, или неки од њих привремено бораве у другом месту у земљи или у иностранству, због рада, школовања или неког другог разлога.
Појам „издржавана деца“ односи се на лица млађа од 18 година, као и на лица стара од 18 до 24 године која живе с барем једним родитељем и економски су неактивна.
Еквивалентни приход је укупни расположиви приход домаћинства равномерно расподељен међу члановима домаћинства према модификованој скали еквиваленције OECD (Organisation for Economic co-operation and Development). Према овој скали, први одрасли члан домаћинства добија вредност 1, остали одрасли чланови стари 14 и више година вредност 0,5 и деца испод 14 година вредност 0,3. Приход домаћинства не укључује приход у натури.
Праг ризика од сиромаштва (релативна линија сиромаштва) представља 60% медијане еквивалентног прихода и изражава се у динарима.
Стопа ризика од сиромаштва представља проценат лица чији је еквивалентни расположиви приход нижи од прага ризика од сиромаштва. Ова стопа не показује колико лица је стварно сиромашно, већ колико њих има приход нижи од прага призика од сиромаштва.
Стопа ризика од сиромаштва или социјалне искључености показује проценат лица која су у ризику од сиромаштва, или су изразито материјално ускраћена, или живе у домаћинствима веома ниског интензитета рада.
Релативни јаз ризика од сиромаштва представља разлику између прага ризика од сиромаштва и медијане еквивалентног расположивог прихода лица која су испод прага ризика од сиромаштва.
Квинтилни однос (С80/С20) пореди укупан еквивалентни расположиви приход највишег приходног квинтила (20% становништва с највишим еквивалентним расположивим приходом) са укупним еквивалентним расположивим приходом најнижег приходног квинтила (20% становништва с најнижим еквивалентним расположивим приходом).
Гини коефицијент представља меру неједнакости расподеле прихода. Вредност овог коефицијента креће се у интервалу од 0 до 100. Када би његова вредност била 0, то би значило да је постигнута идеална расподела прихода и да сва лица имају исти приход. Како се вредност Гини коефицијента повећава, тако се повећава и приходна неједнакост.
Стопа трајног ризика од сиромаштва представља проценат лица која су у ризику од сиромаштва у текућој години и која су у најмање две од три претходне године била у ризику од сиромаштва.
Најчешћи статус у активности за лица стара 18 и више година односи се на најчешћи статус активности лица, односно на статус активности лица у којем је оно провело најмање седам месеци током референтног периода.
Интензитет рада представља број месеци у којима су сви радно способни чланови домаћинства радили у референтном периоду у односу на хипотетички број месеци у којима су чланови домаћинства могли да раде. Интензитет рада може бити веома низак (0‒0,20), низак (0,20‒0,45), средњи (0,45‒0,55), висок (0,55‒0,85) и веома висок (0,85‒1). Низак интензитет рада односи се на домаћинства у којима су радно способни чланови радили између 20% и 45% од укупног броја месеци у којима су могли да раде током референтног периода.
Дисперзија око прага ризика од сиромаштва показује осетљивост стопе ризика од сиромаштва на избор прага сиромаштва – 40%, 50%, 70% медијане еквивалентног расположивог прихода.
Материјална ускраћеност домаћинства је показатељ материјалних услова који утичу на квалитет живота домаћинства.
Ставке материјалне ускраћености су:
- немогућност домаћинства да себи приушти адекватно загревање стана,
- немогућност домаћинства да себи приушти машину за прање веша,
- немогућност домаћинства да себи приушти аутомобил,
- немогућност домаћинства да свим члановима приушти недељу дана одмора ван куће бар једном годишње,
- немогућност домаћинства да подмири неочекивани трошак у износу од 19 400 динара, који би био плаћен из буџета домаћинства,
- немогућност домаћинства да себи приушти телефон,
- немогућност домаћинства да себи приушти телевизор у боји,
- немогућност домаћинства да себи приушти месо или рибу у оброку (или њихову вегетеријанску замену) сваког другог дана,
- кашњење са плаћањем ренте, рате за стамбени или потрошачки кредит или рачуна за комуналне услуге, за стан у којем домаћинство живи.
Стопа материјалне ускраћености је показатељ финансијске немогућности домаћинства да себи приушти најмање три ставке (од претходно наведених девет) материјалне ускраћености.
Стопа изразите материјалне ускраћености је показатељ финансијске немогућности домаћинства да себи приушти најмање четири ставке (од претходно наведених девет) материјалне ускраћености.
Стопа субјективног сиромаштва (могућност домаћинства да „састави крај с крајем“) представља субјективни осећај домаћинства о тешкоћама са којима се суочава у настојању да плаћа своје редовне и неопходне трошкове, узимајући у обзир укупна примања свих чланова домаћинства.
Финансијско оптерећење буџета домаћинства трошковима становања односи се на субјективну процену домаћинства у којој мери трошкови становања представљају финансијско оптерећење за домаћинство. Трошкови становања обухватају рату за отплату стамбеног кредита, ренту, издатке за комуналне услуге, издатке за услуге повезане са становањем, као и издатке за редовно одржавање стана.
Републички завод за статистику од 1999. године не располаже појединим подацима за АП Косово и Метохија, тако да они нису садржани у обухвату података за Републику Србију (укупно).